MAY RESULT LYRICS

1. Kad Črt Sedne Na Presto

Gde se sumpor rađa
I plamen živi iz tla
Ogoljene krošnje šapuću
I zemlja je mrtva, jalova

Gde gine svetlost, mre
I sivilo beskrajno grli svod
Vetar kuka i zavija
I vučji se lavež lomi gudurom

Gde huču vrtlozi vremena
I crnilo beskrajno ljubi svod
Gde duše moraju u okove
Kad umru, u temelje ognjene

Tu se uzdižu dveri Nava
Tu sedi Črt u žarištu
Na prestolu od zlata
Tu idoli krsta ništavni su

Neumoljiv danak-sud
Svima koji umrli su!

[Glad, 7511]

2. Mesec Je Sad Sa Nama...

Propast hrišćanske lažne biti
Počiva na oštrici mača Čorta
I ovaj kamen mesom kopnjen
Čuvaće zemlju od krsnoga roda

Mesec je sad sa nama
Vlašići gospodare svodom
Crna božanstva vladaju
Našom sudbom i grobom

I ja, držaću mač ka njima
I ja, pagansku krv ću liti
I ja, skrnavitelj "svetog" krsta
I ja, demonsku snagu piti

Mesec je sad sa nama
Iskrene snage vrh
Svrgnimo hrišćanskog gada
Balčak u ruci il' smrt!

Morana je sad sa nama
Šuma je naš dom
Bes, tame vladar
Spaliće hrišćanski rod!

[Kozeljnik -- Glad, 7504]

3. Noć Crnoga Plamena

Svojeg su boga satrali židovi
Zašto ja da klanjam mu se?
Ognjenim krstom napali kerovi
Sinove zemlje -- svetim se!

Oh, kako vas mrzim sve...!!!

Truloga hrasta gnjilo se deblo
Apokrife istočnika raspeto telo
Poroda sina kurvinog
Nazarećanina prokletog

Nek' se njišu krošnje bez života
Nek' noćas sve za mene mre
Sunce više da ne izađe
Bela zora nikad ne svane

Nek' se njišu krošnje bez života
Nek' noćas sve za mene mre
Jalova je grudba ispod groba
Crna kuga da vas izjede

Čorte za tebe žrtvovaću
Hrišćansku vrstu
Čorte, samo se slabost
Rađa na krstu

Noć plamena dolazi
Mržnjom da me ispuni
Krvi je do kolena
Guta hrista crnica
Noć plamena nastupi
Pada toranj crkveni!

[Glad, 7512]

4. Zloslut

Đavolji moje duše je kroj
Nad srcem bije rogatog broj
Crna mi krv k'o gavrana soj
Večni pogled ka smrti je moj

Meso što nosim đavolu kosim
Po mudrosti sudim tamu da probudim
Zadahom gneva, slabost odoleva
U gordosti moga, od crnila zloduha

Oko je moje bezdano, duboko
Do granica gde svetlost nema lica
Gde ponori sustižu ponore
A led'na duša u kiselom pere
Gde glasovi rađaju jauke
A sene zloslutne od iskona muke

[Kozeljnik, 7509-7512]

5. Svetogrđe

Proklet da si raspeto kopile
Jalovo seme umornoga starca
Umiri u mukama sada i do naveka
Zanavek proklet da si u vatrama
Nava...

Šibaću ti dušu
U ponorima večnosti
Gnjilim i smradnim
Zadahom beskonačnosti
Proždraću srcad
Sinova i šćeri vaših
I utreti put krstu
Iz zemlje naše...

I kao što sve vene i truli
I kao što sve u smrt hrli
Zdrobljeno u tišini
U čemeru i tmini
Srce ti osta u večnoj praznini,
Seti i čumi

[Glad, 7512]

6. U Narućju Mrtvoga Boga

"Kleče mršave glave pred
likom boga svog... mole, no
tamo samo ćuti raspeti bog"

Odavno sam ja odabrao
Put propasti ponora
Odavno mi tuga meso truje
Zauvek sam njemu dao
Sve što mu i pripada
On je iskra čekića
Nakovnja mog srca

Satana u meni
Dok smrt ne pozdravi
Đavolu služim
Dok telo od duše ne rastavi

A ti, ti si sve što vene i truli
Ti si sve što u sutonu se raspada
Ti si slabost što nož u leđa
Zabada, ti si u pepelu kruna trnja
Ti si sva moja mržnja

Blagoslovljen usijanim železom
Oslepljen i proteran u
Kraljevstvo devet senki
Gde mnoge staze vode vragu

Nagnjen nad drven obrnut krst
Pod stupovima slepe vere krvari
Slab i žalostan bog sakatih
Crni vihori krv mu odneli

Serbiom nikad jahve svoju decu vodio
S tumorom crnim dobrotu porodio
U naručje mrtvom bogu poslao
Sam stado -- sinove i šćeri
Udari sekira preko
Bespomoćnog potiljka
Lešina se preko
Klisure strovalila
Nek sad u smrti
Pronađe svog gospoda

Ugaslo, u paučini kandilo
Krvari i plače ikona
Kuka, dok gori kupola
Mrtvi jehova nad sudbom sinova

[Glad, 7512]

7. Pogrom

Čas je sada, o majko
Da konačno prozboriš ti
Kroz sinove tvoje časne
Poruke kralja pronesi

Da istini kobnoj ližemo skute
Nek krvavo zausti reči bolne i krute
Što boleće silno onog što pljunu
Večnosti tame, paganske pute!

Rane su matero tvoje duboke
Vekovi gnojni leže u njima
Smrad ih opseda grozni
A kršteni smrad se zove!

Mleko gorčine kojim dojila ti si
Ogavnim grlima gutaše
Ne, ne beše im dovoljno
Grudi ti tvoje iščupaše

Zatrimo svaki kršteni trag
Uništimo svetlost što slabost
Im poji, ne dajmo drevnost našu
O majko, zakleto sinovi tvoji!

Zatrimo svaki kršteni trag
Zgromimo svetlost što u laži stoji
Jedino drevna matero ti si
Slave te sinovi tvoji
Strah nek' bude im jedina nada
Smrt i bol siguran dom
U trenu kad gordo zaustiš majko
U poslednjem govoru tvom!

[Milan, Kozeljnik, 7509-7512]

8. Kraljevstvo Mrtvih Gavrana

Slepoga gavrana krila su nosila
Od visina Prokletija sve do
U tišine Dunava
Proli mi krvcu preko kamena
Kruna trnja u blatu zgažena
Živa mi rana ostala
Breme gorko, telo mi trovala
I nikada nije zacelila

"Težak je teret vremena
večnih zima i snegova"

Očajno srce bez spokoja
Vodi kroz senke beskraja
Grli ništavilom zaborava, jer
Mertva se duša tetura precima
Ka kraljevstvu mrtvih gavrana

Bezimenom pesmom zvana
Mrtva se duša vuče žalosna
Kroz kraljevstvo mrtvih gavrana

[Glad, B. Belošević, 7512]







MAY RESULT LYRICS